Скуп је одржан је 12. новембра 2018. године у Бања Луци. Учествовала су 44 аутора са 23 рада из БиХ - Републике Српске, Србије, Руске федерације и Црне Горе. На досадашњих пет научно-стручних скупова, који се одржавају сваке друге године, презентовано је укупно 170 радова, од којих 90 научних, 49 стручних и 31 прилог, од укупно 242 аутора.

У име Организатора сакупу се обратио мр Милован Бајић, предсједник Савеза иноватора РС - исичући да су досадашњи скупови били су слични по садржају радова, структури и броју учесника и позитивно су утицали на стварање и унапређење амбијента за развој иноваторства и предузетништва у РС.

Примјери успјешних реализација идеја у технолошку иновацију су:

• Вакуум-преса Звјездана Вишта из Добоја
• Вертикална турбина Мирослава Тешића из Котор Вароши
• Цијевни измјењивач топлоте и Дестилатор етеричних уља Мирка Добрњца из Бања Луке
• Хибридни соларни кoлeктор и Топ за сњег Дарка Домуза из Бања Луке
• Водоотпорни штaпићи за потпалу ватре "ФЛАМЕСТИЦК" Владимира Бранковића из Бања Луке
• "Саћаста изолациона опека" и "Хидроген-Екотерм", Драго Ћосић, Добој
• Носачи ТВ ЛЦД, Јоже Бенковића и фирме LDA LUX Бања Лука
• Дрво-блок дрво, Милан Зечевић, фирма ИНБЛОК Брод
• Машина за резање и обраду стиропора и спужве, Славиша Татић, С-TИM Трн, Лакташи

Иновације-органски производи из области примјене природних материјала у исхрани и пољопривреди:

• Кестен пире и органски производи "КАП по кап" Лакташи (Војо Ђудуровић).
• Еколошко минерално ђубриво на бази зеолита, интегрално безглутенско пшенично брашно, Влатковачки сир и др, Славко Црнић ВИНАС институт Бања Лука.

Поред наведених у току је рад на разоју и комерцијализацији око 10 нових производа чија судбина ће у највећој мјери зависити од инвестиција. Надамо се да ће овај скуп значајније утицати на промјену друштвене свјести и политичке воље да се за научно-истраживачки рад и примјену технолошких иновација издвоје адекватнија финансијска средства, чиме ће се побољшати услови за развој иноваторства и предузетништва у РС, који ће допринјети привредном развоју РС.

Присутнима се обратио Маринко Ђукић, директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа: "Све развијене економије почивају на иновацијама. Иновације су један од најважнијих приоритета развоја европских земаља, што је јасно и дефинисано кроз Стратегију Европске комисије за паметан и одржив развој - Европа 2020. Економског развоја нема без  сталног унапређења сарадње науке и привреде."

Он је нагласио да је изузетно важно да се развија свијест о потреби подршке иновацијама и њиховој примјени у привреди, јер то доприноси повећању конкурентности. Због тога је значајно да надлежне институције подстичу и помажу научно-истраживачки рад и увођење нових технологија. Подршка развоју иновација једна је од основних надлежности и Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа. Потврда томе су бројни пројекти и активности које Агенција проводи и у овој години. Првенствено је ријеч о активностима кроз програм „Хоризонт 2020“ у оквиру Европске мреже предузетништва, али и пројектима као што је „Акцелератор“ и „Challenge to Change“ кроз које директно подржавамо иновативна предузећа и предузетнике на нефинансијски и финансијски начин – истакао је Ђукић.

- Све развијене економије почивају на иновацијама. Иновације су један од најважнијих приоритета развоја европских земаља, што је јасно и дефинисано кроз Стратегију Европске комисије за паметан и одржив развој - Европа 2020. Економског развоја нема без  сталног унапређења сарадње науке и привреде – рекао је на отварању скупа директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа.

Скуп је отворио Перо Ћорић, директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС, који је је поздравио присутне наводећи, да Комора учествује у реализацији више пројеката, међу којима је и ЕУ ПроЛоцал кроз који настоји да повећа конкурентност у фирмама металне индустрије на бази технолошких иновација и увођењем знања у привреду. Кроз пројекат ЕУ ПроЛоцал организовали смо неколико семинара, како би нашим предузећима показали како се ради у ЕУ, да је знање стављено на прво мјесто, те да су технолошке иновације у функцији конкурентности предузећа, али и да настојимо искуства из ЕУ примјенити и овдје Напоменувши да је циљ овог скупа, да повеже научну заједницу и привредна друштва и да се кроз научне радове, који су примјењиви у привреди, покуша повећати конкурентност привреде, која би се на тај начин боље позиционирала на тржишту.У привредним друштвима има иноватора и они конкретно раде на својим производима.

Много је таквих примјера гдје су људи иноватори у својим фирмама и нису се много експонирали да те своје радове покажу. Ми  смо кроз овај догађај хтјели да то проширимо и да увежемо научно-стручну заједницу и привреду јер смо видјели у Словенији како то све то функционише. Оно чему ми требамо тежити јесте да се повећа број научно-истраживачких радова примјењивих у пракси – казао је Ћорић и додао да је управо из тог разлога Привредна комора, у мјерама за Програм економских реформи Српске, предложила формирање научно-истраживачког центра РС који би био искључиво у функцији привреде, гдје би се развијали нови производи и нове технологије. Тежимо ка томе да искористимо потенцијале наших факултета, да се знање преточи у привредна друштва. Наша привредна друштва су углавном мала и средња предузећа и као таква нису способна да финансирају свој развој и обезбиједе опремљене лабораторије. Управо би ту требало направити спону између науке и привреде, како би имали квалитетне производе, високе технологије и образоване људе. То је оно што и европску и свјетску привреду вуче напријед – поручио је Ћорић.

Предсједник Савеза иноватора Републике Српске Милован Бајић уручио је Плакете за допринос развоју иноваторства и предузетништва у РС - Привредној комори РС и Агенцији за развој малих и средњих предузећа РС. Признање са златном медаљом за посебан допринос развоју иноваторства и регионалне сарадње уручено је Зорану Петрашковићу, СИСТЕМ 90Ц-Београд, чије је излагање на скупу "Трансфер технологија , Know-How и жиг – моје искуство" - побудило велику пажњу присутних.

Славко Црнић, иноватор године за 2017. и директор Института за примјену природних материјала у пољопривреди „Винас“, ово признање добио је на основу иновације „безглутенско пшенично, ражево и спелтино брашно“, „еколошко минерално ђубриво“ и „Влатковачки сир“- на скупу је презентовао резултате научно-итражива наведених нових производа.

На присутне је посебан утисак оставила објава резултата рада Научно истраживачког тима за довршетак истраживања на Пројекту ИНВЕНТИВНИМ ПРОИЗВОДИМА ДО ОПОРАВКА РУРАЛНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА у 2019.-ој години: Задњих мјесеци су завршена експериментална истраживања за производњу безглутенског брашна од СПЕЛТЕ. Пронађена је и дефинисана технологија и рецептура, тако да су резултати примјенљиви и од великог значаја за економију, нарочито за здравље становништва. Безглутенско брашно од житарица (пшенице, ражи и спелте) чије брашно се употребљава у пекарској индустрији, за производњу хљеба, пецива и тјестенина је јединствена технологија у свијету. Пројекат производње безглутенског брашна, а тиме и производње око 200 производа за исхрану становништва има велики економски значај за Републику Српску.

Изузетну пажњу скупа привукла је и презентација пројекта „Камп младих програмера – Едукација младих у ИТ сектору као допринос привредног развоја", чији су репрезенти били: Жељко Грбић, Александар Келечевић, Растко Вуковић, Драган Ивановић и Јован Стоиљковић. Закључено је да су квалитет и актуелност презентованих тема наметнули потребу да се о истима упознају Министарство науке и технологије, Министарство просвијте и културе, Републички педагошки завод и друге надлежне институције, те да се потврђене вриједности и искуства користе у школама, факултетима и привредним друштвима.

Радови ће бити представљени у Зборнику радова, чија презентација је планирана за фебруар 2019., када ће се и уручити сертификати за учеснике скупа.